2018. Т. 15. №3

Вернуться к содержанию выпуска

Гирфанова Альбина Хакимовна
Санкт-Петербургский государственный университет
Санкт-Петербург, Россия

Сухачев Николай Леонидович
Институт лингвистических исследований РАН
Санкт-Петербург, Россия

Берат, бывший Белиград (этимологическое тождество или гетерогенные топонимы?)

Вопросы ономастики. 2018. Т. 15. № 3. С. 125–138.
DOI: 10.15826/vopr_onom.2018.15.3.032

Рукопись поступила в редакцию 19.07.2017

Аннотация: Большинство исследователей возводят алб. Berat непосредственно к слав. Белиград (Белград и т. п.). Такое допущение трудно как доказать, так и опровергнуть. Оно скорее подчеркивает историческую преемственность обоих названий, чем демонстрирует лингвистические закономерности, изменившие звучание первого из них. Строгих фонетических соответствий, которые подкрепляли бы предполагаемый переход от славянской формы к албанской, в истории языков не обнаруживается. Не отмечены и промежуточные словоформы между ойконимами Белиград и Берат (если не учитывать позднюю форму Belrad, 1927 г.). Другое допущение, более никем не принятое, было высказано в 1927 г. Г. Михали в забытой краеведческой статье. Ее автор исходит из факта предоставления Белграду по султанскому фирману прав свободного города, так как жители сдали его турецкому войску без сопротивления, что делает вполне вероятным перенос обиходного наименования административной территории, подвластной, согласно фирману (тур. berat, barat), Ахмету Курт-паше, на название его резиденции. Вытеснение славянского названия османским могло происходить в последней четверти XVIII в., т. е. по мере усиления политической роли соответствующего пашалыка в период правления Ахмета. Окончательно новое имя города закрепляется в начале XIX в. при Ибрагим-паше Бератском, о чем свидетельствует его титул. Такое предположение косвенно подтверждается и широким распространением соответствующих турецких апеллятивов во всех балканских языках.

Ключевые слова: Балканский полуостров, албанский язык, южнославянские языки, топонимы, языковые контакты, славянизмы, тюркизмы (турцизмы)

Литература

Источники

Банашевић Н. Обjашњења и коментари // Караџић В. С. Српске народни пjесме. Књига трећа, у коjоj су пjесме jуначке средњиjех времена. Београд : Просвета, 1954. С. 575–696.

Военная энциклопедия : в 18 т. / под ред. В. Ф. Новицкого и др. СПб. ; М. : Тип. т-ва И. В. Сытина, 1911–1915.

Гирфанова А. Х., Лопашов Ю. А., Петрович С., Сухачев Н. Л. Тюркизмы в языках Юго-Восточной Европы. Рукопись.

Етимолошки речник српског jезика = Dictionnaire étymologique de la langue Serbe / уред. А. Лома. Београд : Ин-т за сърпски jезик САНУ, 2003–. Св. 1–.

Златановић М. Речник говора jужне Србиjе. Врање : Учитељски фак., 1998.

Караџић В. С. Сабрана дела. Српске народни пjесме, издање о стогодишњици смерти Вука Стефановића Караџића. Књ. 3 : Пjесме jуначке средњиjех времена, књига трећа 1846. Београд : Просвета, 1988.

Словарь географических названий зарубежных стран / отв. ред. А. М. Комков. 3-е изд., перераб. и доп. М. : Недра, 1986.

Фасмер М. Этимологический словарь русского языка / пер. с нем. и доп. О. Н. Трубачева. М. : Прогресс, 1964–1967. Т. 1–4.

Шкриванић Г. А. Именик географских назива средњовековне Зете. Титоград : Историјски ин-т НР Црне Горе, 1959.

Этимологический словарь славянских языков. Праславянский лексический фонд / отв. ред. О. Н. Трубачев, А. Ф. Журавлев. М. : Наука, 1974–. Вып. 1–.

Constantin N. Mic dictionar de toponime istorice româneşti. Târgovişte : Cetatea de Scaun, 2011.

Detelić M. Epski gradovi. Leksikon. Belgrad : Balkanološki in-t SANU, 2007.

Dizdari T. N. Fjalor i orientalizmave nё gjuhёn shqipe. Botimi i dytё. Tiranё : Instituti Shqiptar i Mendimit dhe i Qytetёrimit Islam, 2006.

Elsie R. A Biographical Dictionary of Albanian History. London ; New York : I. B. Tauris, 2013.

Elsie R. Historical Dictionary of Albania. New edition. Lanham, Maryland ; Oxford : Scarecrow Press, 2004.

Elsie R. The Tribes of Albania: History, Society and Culture. London ; New York : I. B. Tauris, 2015.

Georgacas D. J. The names of Constantinople // Transactions of the American Philological Association. 1947. Vol. 78. P. 347–367.

Grannes A., Hauge K. R., Sülemanogly H. A Dictionary of Turkisms in Bulgarian. Amsterdam : The Institute for Comparative Research in Human Culture, 2002.

Kakuk S. Recherches sur l’histoire de la langue Osmanlie des XVI et XVII siècles: Les éléments Osmanlie de la langue Hongroise. Budapest : Akad. Kiadó, 1973.

Papahagi T. Dicţionarul dialectului aromân, general şi etimologic = Dictionnaire aroumain (macédoroumain) générale et étymologique. Ed. a 2-a augmentată. Bucureşti : Ed. Acad. RSR, 1974. Vol. 1–2.

Suciu E. Influenţa turcă asupra limbii române. Vol. 2. Dicţionarul cuvintelor româneşti de origine turcă. Bucureşti : Ed. Acad. Române, 2010.

Tietze A. Tarihi ve Etimolojik Türkiye Türkçesi Lugati. Wien, 2002–. Ç. 1–.

Ylli Xh. Das slavische Lehngut im Albanischen. 2. Teil : Ortsnamen. München : O. Sagner, 2000.

Zija Xh., Ylli V. Fjalor enciklopedik shqiptar. Botim iri. Tiranё : Akademia e shkencave e Shqipёrisё, 2008–2009. Vol. 1–3.

Σπυρώνης Σ. Ι. Τι δεν ειναι ελληνικο στην ελλενικη γλοσσα. Τα τουρκικα στη γλοσσα ποι μιλαμελεξικογραφημενα με 7 000 περιπου ελληνικα επωνιμα τουρκικε καταγωγης. Αθηνα, 1996.

Исследования

Арш Г. Л. Албания: рост сепаратизма местных властителей // История Балкан: Век восемнадцатый / отв. ред. В. Н. Виноградов. М. : Наука, 2004. С. 480–496.

Трубачев О. Н. Ранние славянские этнонимы — свидетели миграции славян // Вопр. языкознания. 1974. № 6. С. 48–67.

Цветкова Е. В. Белый цвет в костромской топонимии // Вестн. КГУ им. Н. А. Некрасова. 2012. № 1. С. 263–266.

Bourne E. G. The Derivation of Stamboul // Τhe American Journal of Philology. 1887. Vol. 8. № 1. P. 78–82.

Loma A. Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike // Становништво словенског поријекла у Албанији : зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990 / уред. Ј. Р. Бојовић. Титоград : Историјски ин-т СР Црне Горе, 1991. С. 279–327.

Mihali G. H. Berati plak // Diturija. 1927. Vol. 2. № 9–11. F. 329–340.

Osswald B. The Ethnic Composition of Medieval Epirus // Imagining frontiers, contesting identities / ed. S. G. Ellis, L. Klusákova. Pisa : Edizioni Plus, 2007. P. 125–154.

Sinani Sh. Berat, Beratinus, Buhara. Njё udhёtim historik-kulturor nёpёr mijёvjeçarёt e quitetit. Tiranё : Naimi, 2015.

Stachowski M., Woodhouse R. The etymology of İstanbul: making optimal use of the evidence // Studia Etymologica Cracoviensia. 2015. Vol. 20. P. 221–245.